Psihopate. U svim oblicima. U bukvalnom smislu. Jedna od podvrsti potencijalnih serijskih ubica, ili potncijalni samoubica, su frustrirane, besne i zavidne bivše devojke. Ne pričam napamet. Iskusila sam na svojoj koži i to protekle nedelje. Ok, to što se nikad u životu nismo ni videle nije je sprečilo da me ona ipak naziva glupačom, budalom, ku*vetinom. Ej, pa došlo mi je da vrisnem: Aman ženo, preboli! Ma ni ne mogu da verujem da postoje takve žene! Šta se to desilo sa dostojanstvom?! Šta se desilo sa ribama koje su šmekeri?! Ja sam bre šmeker. Alo, posle veze od dve i po godine moj bivši dragi ima novu dragu i voli je kao što je mene nekada. Meni je drago, ali zaista mi je drago. Nisam neka psihopata i nije mi na pamet palo da stavljem slike sa njim kao svoju profilnu sliku na Facebook-u samo zato što on ima devojku. E da, nisam čak ni otišla da mu sedim ispred kuće. Ma stvarno nisam. No, vrhunac debilizma je kad je jedna od bivših mog bivšeg dečka rešila da mu u četiri ujutru napiše na fasadi da ga voli, a zatim se na njegov poziv vratila u 4 ujutru ne bi li krečila to! Aman, šta je tu sa mozgom?! Nikad mi neće biti jasno zašto ja po nekom nepisanom pravilu moram da mrzim i pljujem nedužnu devojku samo iz razloga što sam ja nekada bila u vezi sa nekim sa kim je ona sada? Ko zna, možda je devojka fenomenalan lik! Možda sam ja fenomenalan lik! Možda bih baš sedela i pila kafu sa njima da se ne ponašaju tako. I u čemu je onda problem? Ja sam, kako kaže, ku*va, kao da mi gleda u krevet. Kaže da sam glupača, iako sa mnom nije progovorila ni reč. Dodala je i da sam ružna. Ok, možda ja nisam Anđelina Džoli, ali nisam ni ružna. Ajd da kažem da sam prosečna. Ma koga ja lažem! Lepa sam! Prelepa! Možda imam malo "fiokicu", ali šta ću. I kako da se ja sad rešim takvih bivših devojaka mog dragog i da im dokažem da nisam ja kriva za njihovu nesreću. Nisam kriva ni za to što su posle njih našli bolju ribu koja je ili par nivoa iznad njih, kao što sam ja. Kakve to veze sad ima? Hej, pa te psiho bivše možda misle da se meni to nije desilo!?! Znači, prilazi mi bivši dečko sa novom devojkom, a ona pršti. Nije joj dobro. Mogu samo da ćutim! Verujte mi. Telo, faca, sise, usta... Ma, savršena je. Neću da krijem, pomislila sam da se dobro snašao posle mene, ali nikako nije ljudski mrzeti tu devojku i zagorčavati joj život. Pokušati da im zagorčate vezu?! Ne, nikako. Čemu? Mislim, tim piskaranjem po fasadi, spavanjem ispred nečijih vrata i neartikulisanim pozivima samo od sebe prave budale. Ti isti bivši im se smeju iza leđa i nazivaju ih budalama. Znam da nije lako, ali ja sam ih pozvala na kafu. Opet, nije lako, al je šmekerski. I ljudski! Tik da znate, ne pričam o nekoj simpatiji, već o dečku sa kojim sam živela dve i po godine i provela sa njim sjajno vreme i ne tako sjajno vreme. On je neko ko mi se našao da mi bude porodica kad nisam imala svoju. Da mi kojim slučajem nije on naleteo ko zna kako bih prošla sama sa svojih tada petnaest godina. Nakon svega toga, meni je drago da ima nekoga i verujem da je njemu drago što ja imam nekoga. I to je do ****... Ne znam, često sebi postavljam pitanje kako ljudi ne kapiraju da život iako je čudan ne mora da bude dramatičan i užasan. Sve može da se postavi na svoje mesto samo ukoliko imamo srce. Zato, bivše devojke ne ljutim se na vas. Uopšte. Oprošteno vam je to što me nazivate ku*vom, sponzorušm, glupačom. Ma ništa od toga nije bitno, ni važno. Gledajte sebe i svoje dobro. Glavu gore. Eto, kad vam je teško, potražite me. Možda popijemo kaficu i razmenimo iskustva. Love U, Dunja.