Izluđuju me snobovi, a u mom poslu ih je i previše. Najgore od svega je što su uglavnom jako primitivni, pa tako dok na jahtama gledate bogat narod kako uživa u ravnoj obući i udobnom kupaćem, ženski deo snobova ćete uglavnom videti kako se po jahtama lome u kupaćim kostimima koji se usecaju u njihovo telo u ogromnim štiklama i sa kilom pudera koji se topi na 40 stepeni. Iako su do juče živeli na pašteti i hlebu, kada sednete sa njima u restoran, i kao svaki normalan čovek naručite luk uz glavno jelo, gledaće vas kao da ste pali s marsa. Ukoliko kažete da biste u četiri popodne rado popili jedno pivo umesto nekog koktela, kome ni ime iskreno ne znam da izgovorim, onda će već pomisliti da niste normalni. E, od toga mi je iskreno muka. Ne, ne nosim šminku na četrdeset stepeni i na plažu idem u ravnoj obući. Da, jedem luk i ćevape, i da pijem pivo rađe nego Dom Perignon. I šta sad? Ništa. Po snobovskim zakonima verovatno sam kreten, a po mom mišljenju, ja sam samo normalna osoba. Ne razmišljam o frizuri i noktima čim otvorim oči, i znam sočno da opsujem. I šta sad?! Isto tako, kada izađem u klub ne razmišljam o tome sa kim sedim, da li taj neko ima para ili nema, da li je poznat ili nije, već da li mi je prijatno sa tim nekim u društvu ili se ne osećam baš najbolje. Često odem u klub u farmerkama i atlet majici u želji da se provedem, a ne da pokažem celom gradu šta sam novo kupila. Po mom mišljenju je to iskreno i normalno, a to što ovaj grad ima toliko poremećenih vrednosti me sa vremenom i sa stavovima koji su svakim danom sve čvršći i čvršći sve manje dotiče. Međutim, nisu ni ti takozvani snobovi krivi. Snobizam je uglavnom posledica maltretiranja u školi ili silnih kompleksa i osećaja inferiornosti koji potiče još od detinjstva. Kako ne mogu da se snađu kao normalni ljudi i uklope se u sredinu, takvi ljudi beže u svoj izmišljeni svet u kome je bitno biti poznat, imati skupe krpice i u kome se ne ceni ama baš ni jedna prava ljudska vrednost. Prave napaćene duše. Ne bi sve to meni smetalo, i kao što sam već rekla, sve mi manje i manje smeta, ali mi je ponekada žao što takvi ljudi u nekim situacijama budu jako cenjeni i što klinci i klinke ne vide da je tu uglavnom reč o maski i glupostima. Takoreći, skupina ljudi koja je uspela da se bukvalno rečeno dočepa nečega pukom srećom i koja je u dubini svoje duše samo jako, jako nesrećna. U većini slučajeva snobovi su prave moralne nakaze, pa tako iza sebe imaju raznih gadosti za koje nažalost zna samo mali broj ljudi, a većini nikada neće saznati jer osim toga što su totalni idioti snobovi su nažalost i ogromne pi*ke koji iz realnog života beže u svoj realni svet i laži jer im je tamo lakše da opstanu i ne razmišljaju o tome ko su zapravo. Privatne škole, izvikana mesta i slični fenseraj po mom mišljenju je najveće zlo. Novac sam po sebi nije zlo ukoliko njime sebi obezbeđujete određeni luksuz, ali je veliko zlo ukoliko njime plaćate sebi da živite u laži, baš onako kako to rade snobovi. Ja ću svoju decu upisati u državnu školu. Učiti ih da luk i pivo nisu đavo i da nose ravnu obuću ukoliko se u njoj osećaju prijatnije. Poenta je cele ove priče da po mom mišljenju sa sto evra na računu u banci, ili sa sto hiljada istih, trebamo da ostanemo ljudi. Da li među vama ima snobova?! Love U, Dunja.